WelicoRuss
Mnogi bendovi koji se bave cross-overom (mešanjem raznih metal stilova) u svojoj muzici su u poslednje vreme veoma popularni. Oni me na neki način podsećaju na film „Freddy Vs. Jason“ u kojem su glavni likovo dve horror franšize, nakon što je snimljeno o njima pojedinačno sve što je moglo biti snimljeno (jedan od njih, Jason Worheese iz franšize Petak 13-i, je čak bio i u svemiru) jedino što je preostalo je da ih spojite u jedan film. Dok se to nije desilo, samo je bilo pitanje kada će se desiti.
Slična situacija je i u muzici. Bezbrojne su kombinacije žanrova u kojima je uglavnom već sve rečeno pojedinačno. Kombinacija izmedju symphonic pagan black metala nije ništa novo na sceni. Brojni bendovi su se odlučili za takvo muzičko usmerenje, i jedino što imamo sada jeste mnobgo bendova od kojih su neki odlični u onome što rade, a i oni koji su katakstrofalni. Bend WelicoRuss sigurno pripada ovoj prvoj grupi.
Slična situacija je i u muzici. Bezbrojne su kombinacije žanrova u kojima je uglavnom već sve rečeno pojedinačno. Kombinacija izmedju symphonic pagan black metala nije ništa novo na sceni. Brojni bendovi su se odlučili za takvo muzičko usmerenje, i jedino što imamo sada jeste mnobgo bendova od kojih su neki odlični u onome što rade, a i oni koji su katakstrofalni. Bend WelicoRuss sigurno pripada ovoj prvoj grupi.
Formirani u Rusiji 2001. godine, ovaj bend je sam sebi izgradio status kultnog, i to najviše zahvaljujući izuzetno kvalitetnim demo snimcima (njih dva), dva EP-ja i jedan full lenght. Poslednji dodatak njihovoj diskografiji u vidu full-lenghta Az Esm, izgleda kao da je njihov ključni album u dosadašnjoj karijeri.
Otvara ga veoma kratak ambientalni folk intro, koji da nije ruskog jezika na kojem su svi tekstovi, podseća, ali samo podseća, na slične inroe kod benda Eluveitie, ali ovog puta ruski jezik daje neki posebni šmek. Gotovo da zvuči bajkovito, ali u svakom slučaju odlično se uklopio u celinu sa pesmom koja sledi i predstavlja pravu pripremu za ono što će slušalac čuti na albumu. Prva pesma na albumu je naslovna „Az Esm“ koja obiluje folk elementima, ali prosto zarobljava pažnju izuzetnim gitarskim radom i fantastičnom pratnjom na klavijaturama. Guturalni vokali posebno se ističu u miksu i daju potpuno jedinstven doživljaj ove pesme, a i celog albuma. Sledeća, „Voice of Millenium“ takodje počinje sa naratorksim delom, ovog puta više cinematičkim, koji takodje nabija atmosferu do pucanja, da bi ubrzo prerastao u sinfoniju par-exelance u kojoj su takodje primetni folk elementi, ali nisu oni ti koji dominiraju, nego su sačuvani u tačno odredjenoj količini kako bi album ostao zanimljiv za slušaoce. Sa pesmom „Woloshba“ već postaje jasno da je glavni fokus albuma na simfonijskom delu, a ne toliko na black metal strani štapa. Svi instrumenti su odvirani odsečno, svi su oštro isproducirani, svi se podjednako dobro čuju (zaista velika pohvala za produkciju), što je prava retkost na metal sceni. I pored genijalnih gitarskih deonica, one nisu ono što nosi ovaj album, ali služe kao temelj, kao osnova na koju su nadgradjeni ostali elementi koji čine muziku ovog benda. Estetika slušalačkog iskustva, bar kada je u pitanju ovaj album, leži u upotrebi folk instrumenata i sekcija odsviranih na klavijaturama. Prva pesma u kojoj se čini suprotno - dopušta se da black metal strana oživi i dospe u prvo plan je pesma „Fires of Our native Land,“ koja odlično dogovara svom naslovu. Kada ga pročitate, u vama se jave neka očekivanja, i u pesmi dobijate upravo to što ste očekivali.
Druga polovin albuma počinje pesmom „Bridge of Hope“ koja se vraća izuzetnoj veštini kombinovanja raznih folk, sympho i black metal elemenata. Nije ovo pesma koja se ističe iz ostatka albuma, što nikako ne znači da je loša, nego je podjednako dobra kao i ostale. U pesmi „Dolmen“ ženski vokali donose poseban začin, i možda baš oni čine da u ovoj pesmi ponovo folk elementi isplivavaju u prvi plan. Konačni proizvod je pesma koja pretenduje da, se pridruži klasičnim pesmama po kojima će ovaj bend u budućnosti biti prepoznat. „Kharna“ već uživa status jedne od omiljenih pesama koje fanovi očekuju u live-setu. Završava se uz zvuk zveketa mačeva i predstavlja još jedan primer kako se semplovi mogu iskoristiti u pesmi sa odličnim rezultatom. Pesma „Fragments“ je još jedna koja se ističe kombinacijom više vokalnih stilova od kojih svaki doprinosi doživljaju pesme, a da se pri tome ni jedan ne ističe na uštrb ostalih. Vokali u stilu religioznih pripeva, to se dokazalo, se izuzetno uklapaju u black metal muziku, ali ih na ovom album ima malo. Medjutim, kada su upotrebljeni, upotrebljeni su u pravom trenutku i sa pravom merom. Ova pesma zvuči kao soundtrack za film i u sebi sadrži moćne orkestarske sekcije, koje postepeno dobijaju na grubosti i snazi, sa primalnim bubnjarskim beatovima. I onda dolazimo do poslednje pesme, koja ima naslov „Az Esm – Epilogue“ koja je u stvari i najbolji način da se album zatvori. Ako analizirate kompoziciju celog albuma, sigurno ne postoji bolji raspored pesama koji bi nešto mogao da doda ovom albumu. Sve je odradjeno baš onako kako je bilo potrebno, da svaka pesma ima svoj život, ali i da ravnopravno doprinosi albumu kao celini. Nekako se dobija utisak kao da su u ovoj pesmi iskombnovani svi elementi koji su se mogli čuti tokom albuma, kao nekoliko potoka koji su se svi slili u jednu reku.
Druga polovin albuma počinje pesmom „Bridge of Hope“ koja se vraća izuzetnoj veštini kombinovanja raznih folk, sympho i black metal elemenata. Nije ovo pesma koja se ističe iz ostatka albuma, što nikako ne znači da je loša, nego je podjednako dobra kao i ostale. U pesmi „Dolmen“ ženski vokali donose poseban začin, i možda baš oni čine da u ovoj pesmi ponovo folk elementi isplivavaju u prvi plan. Konačni proizvod je pesma koja pretenduje da, se pridruži klasičnim pesmama po kojima će ovaj bend u budućnosti biti prepoznat. „Kharna“ već uživa status jedne od omiljenih pesama koje fanovi očekuju u live-setu. Završava se uz zvuk zveketa mačeva i predstavlja još jedan primer kako se semplovi mogu iskoristiti u pesmi sa odličnim rezultatom. Pesma „Fragments“ je još jedna koja se ističe kombinacijom više vokalnih stilova od kojih svaki doprinosi doživljaju pesme, a da se pri tome ni jedan ne ističe na uštrb ostalih. Vokali u stilu religioznih pripeva, to se dokazalo, se izuzetno uklapaju u black metal muziku, ali ih na ovom album ima malo. Medjutim, kada su upotrebljeni, upotrebljeni su u pravom trenutku i sa pravom merom. Ova pesma zvuči kao soundtrack za film i u sebi sadrži moćne orkestarske sekcije, koje postepeno dobijaju na grubosti i snazi, sa primalnim bubnjarskim beatovima. I onda dolazimo do poslednje pesme, koja ima naslov „Az Esm – Epilogue“ koja je u stvari i najbolji način da se album zatvori. Ako analizirate kompoziciju celog albuma, sigurno ne postoji bolji raspored pesama koji bi nešto mogao da doda ovom albumu. Sve je odradjeno baš onako kako je bilo potrebno, da svaka pesma ima svoj život, ali i da ravnopravno doprinosi albumu kao celini. Nekako se dobija utisak kao da su u ovoj pesmi iskombnovani svi elementi koji su se mogli čuti tokom albuma, kao nekoliko potoka koji su se svi slili u jednu reku.
Sve u svemu, odličan album. Čak i kada bih zamerio ovom albumu na tome da su black metal elementi mogli da budu prisutniji, to bi bilo samo lična primedba, a ja izbegavam da moje recenzije budu sačinjene od prevše ličnih primedbi, bilo pozitivnih bilo negativnih. Svi ostali elementi su tako kvalitetno odradjeni i isproducirani, da se ovo čak i ne primećuje. Ovo veoma lako može da bude album koji će bend da fiksira na sceni kao jednu od vodećih sila u ovom žanru u Evropi. To sigurno pokazuje i njihovo gostovanje na Egzit-u ove godine. Želimo im lep provod i da iz naše zemlje ponesu u rodnu Rusiju samo lepe uspomene.
WelicoRuss – Az Esm
symphonic black pagan
symphonic black pagan
10/10.
Recenziju napisao: Igor Vlad Cepesh Živić
Нема коментара:
Постави коментар