At Radogost’s Gates – Reflection of a Lunar Eclipse in the Stained
Mirror of Time
progresive black-death
Nekoliko stvari me je privuklo ovom albumu. Prva od njih je svakako činjenica da bend ima
veoma interesantno ime, a i da je naslov albuma veoma zanimljiv. Onda sam saznao da se radi o konceptnom
albumu, što je takodje veoma zanimljiva činjenica, budući da se radi o albumu
prvencu. Sledeća činjenica koja me je
još više zainteresovala jeste to što je srpski bend iz Novog Sada izdao album
za američku izdavačku kuću Horror/Pain/Gore/Death Production, što je već samo po
sebi uspeh za jedan bend sa naših prostora.
Ako
ste pomislili da pred sobom imate recenziju još jednog albuma još jednog benda
iz Srbije koji je uradjen po receptu „resavske (prepisivačke) škole, onda ste
se grdno prevarili. Već u prvoj pesmi,
ARG odiše originalnošću koja je danas tako retka, jer se mnogi mladi bendovi
utrkuju da zvuče kao ovaj ili onaj veliki bend.
Nikša Gospić, inače glavni idejni tvorac iza benda ARG očigledno zna gde
želi da odvede svoj bend, i očigledno
zna
put kojim će stići do konačnog odredišta.
Ono što je takodje zanimljivo u vezi sa ovim bendom je ideja koja stoji
iza celog projekta – ovo je prvi album u trilogiji, i nakon što trilogija bude
završena, bend će jednostavno prestati da radi, ili će raditi pod nekim drugim
imenom. Teme koje ovaj album veoma
uspešno obradjuje jesu duhovnost, život, smrt i zemlje.
Pesme
su jednom rečju tako odradjene da svaka doprinosi aktivno sa svojim delom
priče. Debeli rifovi, bez obzira da li
se radi o sporijim ili bržim deonicama, uspevaju da ispričaju priču koju album
predstavlja slušaocima kroz tekstove koje je sam Nikša maestralno
sastavio. On je odsvirao i sve gitarske
deonice osim solo deonica na „The Sound of Enduring Silence“, kao i sve bas
deonice. Iako su bubnjevi
isprogramirani, to se ni u jednom trenutku ne primećuje niti smeta uhu. Ovom prilikom i sve pohvale za cover-artwork
na račun Tare Kerca, inače sina poznatog našeg crtača stripova Baneta Kerca,
koji je odradio maestralan posao. Cover-artwork
inače prenosi celu priču koja se krije iza ovog albuma, i ovde je nećemo
razlagati (to ćete dobiti u intervjuu).
Na albumu je deset odlično koncipiranih numera, tako da nema tu ni
trenutka mesta za dosadnjikavost, a kamoli dosatu. Nikšini vokali, verni žanrovskom opisu,
uklapaju se u muziku koja je produkcijksi odradjena malo sirovije, tako da
pravi izuzetno mračnu atmosferu još mračnijom.
Od ovog recepta odskaču samo dve pesme, „The Sound of Enduring Silence“
(koja je jedina sa clean vokalom (doprinos Alena Hlebeka), i pesma izuzetno
dugog naslova „Behold, my Boody Torn Apart by Carrion Birds... Shreded to
Pieces, Carried Across the Earth, Now I Can Finally Call Myself Free“ (odmah se
vidi očigledan uticaj benda Bal Sagoth poznatog upravo po konceptnim albumima,
odličnoj muzici i dugim naslovima pesama).
Prosto je nemoguće izdvojiti najbolje pesme pošto se radi o
konceptualnom albumu, gde je sve podredjeno konceptu i poruci.
Pred
bendom At Radogost’s Gates je svakako odlična budućnost. Sa ogromnom željom očekujemo nastavak
priče. Nikši svaka čast na hrabrosti, na
muzičkom umeću i sposobnosti da svoje ideje pretoči u jedno potpuno kompletno
vizuelno i zvučno uživanje koje ovaj album sigurno jeste.
10/10
Recenziju napisao: Igor Vlad Cepesh Živić
Recenziju napisao: Igor Vlad Cepesh Živić
Нема коментара:
Постави коментар