Recenzija: Claymorean - Unbroken, (2015.)

Claymorean - Unbroken, (2015.)

Dve godine nakon povratničkog albuma Lament Of Victory, Claymorean (do skora Claymore, ime je promenjeno da ne bi dolazilo do zabune sa bugarskim bendom Claymore) nas je sve obradovao sa svojim novim izdanjem. 8 od 10 pesama koje se nalaze na albumu smo već mogli da čujemo godinu dana ranije kroz zvanični demo koji je bend objavio, ali produkcijski je to daleko od onoga što je album doneo. No, da se vratim na ono zbog čega pišem sve ovo.

Oficijalna fejsbuk stranica

Prva stvar koju sam uočio na prvo preslušavanje albuma je da je tehnički i produkcijski dosta jači od prethodnog. Iako sam preslušavao demo više puta, stekao sam utisak da slusam potpuno druge pesme kada sam se bacio na preslušavanje albuma. Retko sam dolazio u situacije da preslušavam album koji je toliko produkcijski jači u odnosu na demo, mada možda je to i Vladimirova psihološka igrica haha. Šalu na stranu, kada je sama produkcija u pitanju to je prva stvar na koju obraćam paznju. Može album biti svirački izvanredan, ali ako je slabo izproduciran, za mene lično, gubi smisao i kvari užitak koji bi, možda, bolja produkcija donela. Iz tog razloga sam stavio akcenat na kvalitet zvuka. Od mene u ovoj stavci čista desetka. Ono što će svako ko je ikada igrao Warhammer 40k igrice primetiti je da su prvih 5 pesama na albumu inspirisane likovima iz te serije igrica. Ono što je mene fasciniralo je pesma "Gods Of Chaos" i ono što prati istu, instumentalni prelaz nazvan "Warp". "Gods Of Chaos" je sjajna himna za bogove Chaos rase i kroz samu pesmu su odlično veličani bogovi Khorne, Tzeentch, Nurgle i Slaanesh. Ono što sledi je "Warp" (za sve ljubitelje Warhammer-a poznato kao Immaterium ili Realm Of Chaos, u suštini galaksija rase Chaos poznata takodje kao Sea Of Souls iliti po naški more duša). Taj jednominutni instrumental predstavlja tu jezivost i vapaj tih dusa Immaterium-a. Za mene lično je ovo fascinantno. Takođe treba pomenuti i pesmu "Ironhide" koja opisuje warlord-a orkova, Grimgor Ironhide-a. Album je time podeljen na dva dela i ja bih tu podelu izvršio na Warhammer i Claymorean delove. Warhammer deo je ostavio jak utisak na mene, a verujem da će svaki ljubitelj Dawn Of War-a, Space Marine-a i ostatka 40k igara biti oduševljen. A sad da pređemo na Claymorean deo. Prva pesma iz tog dela, "Aeons Of Revelations", je po mom mišljenju možda i najslabija na ovom albumu. Ne znam šta bih tu rekao, kao da slušam Sabaton u nekoj razblaženoj verziji. Sa druge strane "Dreamer On The Path Of Light" je vrlo moćna balada, baš onako kako prija mom uhu. "Silent Guardians" je takođe vrlo interesantna numera, volim kada ima tih pauza gde se čuje samo vokal. "We Fight Like Lions" je možda i najjača pesma na albumu i zvuči potpuno epic. Ono što mi se najviše sviđa su delovi na srpskom jeziku. Vrlo mi je drago da vidim da neki bend veliča srpsku vojsku i Srbiju i možda je iz tog razloga ova pesma ostavila najjači utisak na mene. Album zatvara numera "Into The Courts Of Chaos", obrada pesme benda Manilla Road. Nisam ljubitelj Manilla Road-a i stoga ne mogu da dam nikakvu kritiku na ovu pesmu, mogu samo reci da zvuči dobro. Interesantno kod ove numere je da peva Vladimir, a ne Miodrag. Za mene prosečna pesma, ne znam kako se Shelton-u dopalo haha.

Još ukratko da sumiram izradu samog albuma. Odmah mi je zapalo za oko koliko je kvalitetno urađen booklet i sam CD. Bilo mi je interesantno kada sam izvadio CD iz kutije i video sa donje strane slogan Stormspell Records-a "Old farts stuck in 80's and proud of it!!!". Jedina zamerka na ceo album je što je jedna slika iskorisćena bukvalno za sve. Takođe mi se ne sviđa detalj gde piše "Female fronted epic sympho/power", ali to neću karakterisati kao zamerku.

Sve u svemu, fantastičan album.

Ocena: 9/10.

Recenziju napisao: Borislav Kiković