Tartavara
Tartavara – Зов
Древни
Atmospheric Pagan/Black/Ambient/Dungeon Synth
Bend Tartavara iz Belorusije, tačnije iz grada Gomelja, je osnovan u avgustu 2009. godine, kada je snimljen i prvi demo. Nakon toga bend jedno vreme prestaje sa radom da bi u aprilu 2013. godine doživeo svoje drugo rodjenje. Tada je pred bendom zacrtan muzički pravac u kojem će da ide a zove se „pagan dungeon synth“. Inače, bend u svojoj diskografiji ima pet demoa, čeriti EP-ja, dva singla i jedan album, do sada. Novi dodatak diskografiji je izdat 22. februara 2015. godine, pod naslovom Зов Древних i ima šest pesama.
Album počinje atmosferičnim synth pasažom „Последний Рассвет (Intro)“ od čitavih 7:41 (za moj ukus predugo, jer već nakon dva minuta imate utisak da je već sve rečeno) sa kratkom naracijom koja definitivno govori da će ono što budete čuli nakon ovog introa biti pravo ratničko, ali u isto vreme mistično iskustvo. Prosto možete da zamislite bojište po kojem su
posejani poginuli ratnici, zajedno sa konjima, dok se lešinari okupljaju, kao po pozivu upućenog od strane cetra, na gozbu. Nakon toga se tempo tek malo ubrzava u naslovnoj pesmi „Зов Древних“ (traje upola koliko intro) koja zvuči gotovo himnično. Ne razumem tekst ali grleno black metalsko pevanje svakako dodaje atmosferi koja je već dobrano natopljena krvlju mrtvih junaka iz davno-prošlih vremena. Gitare su produkcijski gurnute iza synth deonice i deluju kao pratnja, ali njihova izuzetna melodičnost vas prosto tera da zatvorite oči i pokušate sebi da dočarate prizore o kojima tekst (inače na maternjem jeziku benda) govore. Treća pesma na albumu „Песнь Героям“ nastavlja u istom sporom tempu, sa ovog puta uglavnom clean vokalom, što slušaoca može da iznenadi, ali kada poslušate pesmu do kraja imate utisak da je taj stil vokala bio u stvari i najbolji izbor, jer je nekako u prvi plan istakao priču koju tekst u sebi nosi (iako ga nisam razumeo, ali verujem da je to bio cilj koji se hteo postići). Nakon ove pesme sledi instrumental „Закат...(Instrumental)“ od čak 8:07, ali deluje mnogo ubedljivije od introa (ili prve pesme) jer ima mnogo više svirke. Pesma „Времена Былого Величия“ ubrzava tempo za nekoliko podeoka na skali i čak poziva na head-bangovanje. Tek kod ove pesme se primeti da su vokali malo utišaniji (možda zato što im više ima), što je doprinelo njihovoj nerazumljivosti. Ovo je možda i najbolja pesma na albumu. Odiše pravom ratničkom atmosferom, kojoj samo fali zvuk zveketa oružja da bi bila pun pogodak. Album završava pesmom „И Солнце Ушло(Outro)“ koja traje samo 2:45, za razliku od introa i predstavlja instrumentalni završetak priče.
Ceo utisak slušanja ovog albuma je sasvim pozitivan. Uz male produkcijske zamerke, ali verovatno to tako treba da bude, bend Tartavara je svakako bend na koji treba obraćati pažnju u budućnosti. Možda bi trebali da narednim ostvarenjima, umesto čvrste synth pozadine trebali da eksperimentišu sa ratničkim semplovima i nacionalnim instrumentima, što bi preslušavanju njihovih ostvarenja dalo cinematičnost, jer mislim da ovaj bend ima veliki potencijal za takve epske projekte.
Sigurno vredno slušanja.
posejani poginuli ratnici, zajedno sa konjima, dok se lešinari okupljaju, kao po pozivu upućenog od strane cetra, na gozbu. Nakon toga se tempo tek malo ubrzava u naslovnoj pesmi „Зов Древних“ (traje upola koliko intro) koja zvuči gotovo himnično. Ne razumem tekst ali grleno black metalsko pevanje svakako dodaje atmosferi koja je već dobrano natopljena krvlju mrtvih junaka iz davno-prošlih vremena. Gitare su produkcijski gurnute iza synth deonice i deluju kao pratnja, ali njihova izuzetna melodičnost vas prosto tera da zatvorite oči i pokušate sebi da dočarate prizore o kojima tekst (inače na maternjem jeziku benda) govore. Treća pesma na albumu „Песнь Героям“ nastavlja u istom sporom tempu, sa ovog puta uglavnom clean vokalom, što slušaoca može da iznenadi, ali kada poslušate pesmu do kraja imate utisak da je taj stil vokala bio u stvari i najbolji izbor, jer je nekako u prvi plan istakao priču koju tekst u sebi nosi (iako ga nisam razumeo, ali verujem da je to bio cilj koji se hteo postići). Nakon ove pesme sledi instrumental „Закат...(Instrumental)“ od čak 8:07, ali deluje mnogo ubedljivije od introa (ili prve pesme) jer ima mnogo više svirke. Pesma „Времена Былого Величия“ ubrzava tempo za nekoliko podeoka na skali i čak poziva na head-bangovanje. Tek kod ove pesme se primeti da su vokali malo utišaniji (možda zato što im više ima), što je doprinelo njihovoj nerazumljivosti. Ovo je možda i najbolja pesma na albumu. Odiše pravom ratničkom atmosferom, kojoj samo fali zvuk zveketa oružja da bi bila pun pogodak. Album završava pesmom „И Солнце Ушло(Outro)“ koja traje samo 2:45, za razliku od introa i predstavlja instrumentalni završetak priče.
Ceo utisak slušanja ovog albuma je sasvim pozitivan. Uz male produkcijske zamerke, ali verovatno to tako treba da bude, bend Tartavara je svakako bend na koji treba obraćati pažnju u budućnosti. Možda bi trebali da narednim ostvarenjima, umesto čvrste synth pozadine trebali da eksperimentišu sa ratničkim semplovima i nacionalnim instrumentima, što bi preslušavanju njihovih ostvarenja dalo cinematičnost, jer mislim da ovaj bend ima veliki potencijal za takve epske projekte.
Sigurno vredno slušanja.
7,5/10.
Recenziju napisao: Igor Vlad Cepesh Živić
Нема коментара:
Постави коментар