Hess – Hagalaz
heavy metal
Samizdat, (2014.)
Od
pojavljivanja bendova po put Masacre, Sepultura, Sarcofago (nikakvim odredjenim
redosledom) pa do danas, Južna Amerika je stavljena na svetsku metal mapu. Medjutim, bend koji je pred nama je nešto
sasvim drugo. Hess dolaze iz Argentine,
sviraju tradicionalni heavy metal, sa uticajima od King Diamonda do Dio-a, ali
ne zvuče kao ni jedan bend iz tog dela metal varijeteta. Uticaju su tu, čuju se, ali zvuk koji Hess
nudi i prenosi u naše uši je nekako... jedinstven. Ovo je sve činjenično stanje zahvaljujući
vokalu, čije ime je Melani Hess. Ona je
trenirani operski pevač i njene vokalne sposobnosti su ono što prosto pleni
ovim albumom. Čim bi neko čuo za
mešavinu opere i metal muzike, prvo bend koji mnogima pada na pamet je
Nightwish, ali ovde se ne radi o susretu ogog benda sa uticajima
tradicionalnog
načina izvodjenja heavy metal muzike.
Kao što rekoh, ovo je nešto sasvim drugo. Pred nama je njihov album Hagalaz objavljen 2014. godine.
Glasovni
opseg Melaninog vokala dolazi do punog izražaja već u prvoj pesmi, „Blood and
Iron“. Odlična rifologija, koja ni za
trenutak ne odstupa od dobitne formule koju je bend odabrao, samo pojačava
doživljaj ovog albuma. Moram odmah da
priznam da nisam baš fan ovakvog cross-overa (opera-metal) iako zaista ima
bendova koji briljiraju na ovom polju, mešajući čak i ekstremnije žanrove metal
muzike sa operatičkim vokalima i sinfonijskim deonicama. Zbog toga mi se na momente činilo da Melani
previše želi da postigne svojim vokalom, tako da je on nekako ispao u prvi
plan, gurajući iza sebe u pozadinu sve ostalo što se tiče muzike. Visoki vokali su na momente parali uši i
smetali, ali kada je vokal ostajao u polju nižih tonova, sve je delovalo
kompaktno i skladno, čak prijatno za slušanje.
Vokalno, Melani uspeva da nadomesti ono što obično uradi kombinacija
izmedju klavijatura i gitara u bendovima sličnog žanrovskog usmerenja.
Ako
je u prvoj pesmi do izražaja dolazio viši registar vokala, u trećoj „Clarisse’s
Nightmare“ prednjači „niži“ registar.
Ona u ovoj pesmi pokazuje da ume da izbalansira operatički vokal sa
agresivnijim, kada je to potrebno. Pesma koja je cela na Nemačkom jeziku „Der
Teufel Und Sein Lehrling“ (Djavo i njegov šegrt) može da iznenadi, ali to je
samo prvi utisak, koji ubrzo bledi i ustupa mesto uobičajenom doživljaju muzike
koju Hess prezentuje na ovoj izdanju.
U
pesmi „The Giant“ se daje omaž jednom od najuticajnijih frotmana i vokalista u
metal muzici uopšte – Ronnie James Dio-u.
Čak i oni koji ne slušaju ovaj žand, svesni su uticaja koji je ovaj mali
čovek velikih vokalnih sposobnosti ostavio iza sebe. Melani kontroliše svoj glas fantastično i
uspeva da kroz tekst prenese osnovnu poruku.
„Interpretacion“ je pesma na španskom jeziku, meternjem jeziku članova
benda. Ali ovo igranje jezicima skoro da
je neprimetno, i zapaziće ga samo onaj slušalac koji ima istančan slušni aparat
koji će registrovati svaku vešto skrivenu promenu. „Sailors Cross“ je još jedna pesma u kojoj je
najprisutniji duh nedavno preminulog Dio-a.
Veoma melodična „Perpetual Fight“ predtavlja solidan deo album, a
„Boleskin House“, najduža pesma na albumu (kuca nešto preko 8:30), je pesma u
kojoj Melani uzima i ulogu naratora, čime samo pokazuje da je njeno poznavanja
engleskog jezika izuzetno. Nekoliko
promena u tempu i dinamici tokom pesme je svakako čini možda i
najinteresntnijim delom albuma.
Poslednja pesma na albumu je pesma koju je proslavio bend Judas Priest,
ali originalno je izvodi Joan Baez. Radi
se o pesmi „Diamongs and Rust“ i u ovoj pesmi do izražaja dolazi utreniranost
Melaninog glasa. I taman kada je album
dostigao možda svoj vrhunac, on se završava.
Možda je to ujedno i najbolji trenutak, pa i način da se album i završi.
Budući
da se radi o debi albumu, ovo je sasvim solidan izlazak u svet metal scene, i
svakako poziva fanove ovakve muzike da obrate pažnju na ovaj bend. Meni je lično drago da sa kontinenta, koji
možda do sada nije bio poznat po blažim žanrovskim varijantama metala, dolazi
bend koji će definitivno da promeni ovaj stereotip.
7/10
Recenziju napisao: Igor Vlad Cepesh Živić
Нема коментара:
Постави коментар