Celtic

Celtic

среда, 05. август 2015.

Izveštaj: Invasion From The East, Velika Plana (31. 07. 2015.)

-Invasion From The East, Velika Plana (31. 07. 2015.)-


Nakon duge saradnje sa Miner Records-om, a pre svega prijateljstva sa Milanom i Nenadom, kao novinar posećivao sam Invasion From The East i sa njima delio sve dobro i ponešto "loše", ali se trudimo da istrajemo. Posle Banja Luke, Zemuna, Novog Sada, Valjeva, Skoplja Milan i ja došli smo na ideju da Invasion From The East dovedemo u Veliku Planu. Klapa je pala na DRUM Bar, instituciju koja neguje i podržava scena, a Sale, čovek koji stoji iza toga oberučke nam je izašao u susret. Dakle, desant na Veliku Planu je počeo. No, ova Invazija se pomalo i razlikovala od svih prethodnih. Trajala je dva dana, jer 30. jula u Domu Kulture "Vlada Marjanović" u Starom Selu održana muzička tribina na temu izdavaštva i na temu same Invazije. Tu moram istaći veliku pomoć čoveka iz Doma Kulture, Jugoslava Todorovića, mog saborca i čoveka, koji kulturu u svakom pogledu podržava. Bez njega veliki deo stvari ne bi bio moguć i hvala mu na tome! No, da počnemo...




Prvi dan:
Sve je bilo spremno za tribinu. Govorili su te večeri Milan Radosavljević u ime Majnera, Edi Saša Đorđdević ispred benda Patrias i moja malenkost, ispred svog Celtic - Slavic Webzine Serbia. Priča je tekla potpuno spontano i u krajnje opuštenoj atmosferi pred punom galerijom Doma Kulture u Starom Selu.


Milan je govorio o izdavaštvu, stanju na sceni i šta možemo uraditi da je još više unapredimo. Edi, čovek iz tog muzičkog miljea govorio je u ime bendova, o svakojakim preprekama pred kojima se nalaze, a meni je te večeri pripala izuzetna čast da govorim u ime muzičkih kritičara i uopšte o saradnji sa muzičarima. Jedno vrlo prijatno veče i uspešna tribina, koja je do kasnih sati trajala i nadamo se uspela da šire mase upozna sa stanjem u našoj muzičkoj sceni, a i neke predrasude razbila.

Drugi dan:
Posle uspešnog prvog dana, usledio glavni dan događaja. DRUM je bio spreman, a desant na Veliku Planu te večeri izvršili su: Aurium, Chaosium, Scaffold, Kolaps, Patrias i po prvi put domaća podrška bend Valgora. Bendovi su počeli da pristižu polako, usledile su tonske probe, a iskreno moj pritisak je počeo da raste. Uzbuđenje je učinilo svoje. Po prvi put u moj grad dolazi pravi festival. Sve je pažljivo planirano, rađen je svaki korak, odgovornost je bila velika. Mrak je polako padao, svetla u bašti kluba su počela da se pale, a publika polako da pristiže. Tačno u 21.30h binu zauzima Aurium. Mlad i perspektivan bend, sa čijim radom sam dobro upoznat. Iako je bubnjar opravdano bio odsutan, to se nije ni osetilo. Milica i ekipa su bili savršeni. Scenski nastup pažljivo planiran i sve uigrano.Opera rock širila se klubom dok su se izvodile numere na najnovijeg albuma Still Life. Publika u sve većem broju dolazi i prilazi bini, uživaju u zaista nestvarnom performansu.


Aurium
 
Vremena za pauzu nije bilo, jer sve pažljivo isplanirano je, pa je usledio napad od strane benda Chaosium iz Jagodine. Muzičari sa izuzetnim iskustvom, prekaljeni borci naše scene uzeli su oružje i počeli da biju po publici. Usledio je tvrđi zvuk i publika je počela da prati ritam, koji je bend diktirao. Skakali su, pevali zajedno sa bendom dok su izvodili numere sa svog najnovijeg EP-a, MMXV. Za kraj priredili su ugođaj publici obradom benda At The Gates i činili da publika još više i u istom ritmu nastavi svoje uživanje. Svakako bend pred kojim je svetla budućnost u kojoj očekujemo još veću žestinu i još tvrđi zvuk!
 
Chaosium
 
Nakon žestine družine iz Jagodine, publika je bila u transu dok su se za binu spremale legende metal scene Srbije. Scaffold, bend koji traje i ne posustaje. Dujke i ekipa, dugo putujući, zbog zastoja na putu, stigli su tek toliko da naštimuju oružje i koji plotun po publici opale. A, onda totalna ludnica. Publika je napunila prostorije kluba. Kao česti posetilac tog jedinog underground mesta u okolini, a i šire ne pamtim da je bilo tako. Prostorije ispred kluba prazne. Da, nije bilo nikoga! Svi u klubu, skaču složno i uživaju u hitovima koje legende naše scene nižu jednu za drugom. Odličan nastup, odličan odnos sa publikom, odličan provod. Kao da im nije bilo dosta, kao da žele večno da traje. Svi zadovoljni. 
Scaffold
 
Dok se televizija tu muvala, bendovi koji su nastupali davali intervjue, Novosađani su se spremali za scenu. U pitanju je bio bend Kolaps. Pošto sam ih već gledao na Invaziji u Banja Luci, znao sam šta mogu da očekujem, ali Planjanska publika nije. A, onda je usledio kolaps u pravom smislu te reči! Kimi u svom maniru skače na binu i počinje sa prozivanjem publike. Nižu se hitovi Ustajem, Pas, Moja Škola, Jedna Ljubav... Publika ni ne zna šta je snašlo, ali uživa u mešavini hc-a, fanka, soul-a, rock-a skuvanom samo na njihov prepoznatljiv način. Čitav klub je na nogama, jer Kimi, Steva, Sale i Pera daju ritam publici. Bič je kod njih i to je to. Svaki takt je njihov i publika je osvojena. Za kraj Jedna Ljubav, složno svi sa publikom i epitet heroja večeri!
Kolaps
 
Posle onoga što nisu očekivali usledila odmazda od strane benda Patrias. Planjanska publika dobro upoznata sa njihovim radom i muzikom. Usledila je zestoka muzika i hitovi Apokalipsa, Doroti... a najavljen je uskoro i novi album, pa je i u to ime izvedena pesma Imperator. Edi bije basom, Darije praši gitarom, Šone udara, Roki ima bič i širi svoj glas. Patrias je dobio te večeri i nove poklonike svoje muzike, a Edi i ekipa rade svoj posao krajnje profesionalno, da je ista ta publika tražila bis...što je dovoljan dokaz sam po sebi.

Patrias

Vreme je bilo i da za sam kraj binu zauzmu u neku ruku i domaćini, bend iz Velike Plane Valgora. Meni vrlo dragi momci. HC-punk se širio binom te večeri dok su izvodili svoj najveći hit Dead Abuse. Oni već imaju svoje poklonike u Plani, ali su tada dobili i veći broj ljudi koji ih podržavaju. Kraj festivala obeležili su obradom pesme Halloween, benda Misfits. Dostojno za kraj jednog odličnog festivala, dostojno za kraj nastupa benda pre kojim je lepa budućnost, samo da ne posustanu u svojoj nameri. 





Sumiranje utisaka. Posle dva meseca reklame i zalaganja, moj grad je te večeri postao centar muzičke scene, a festival je bio nestvaran. Pored velikog broja publike, savršene organizacije, odlične interakcije bendova sa svima... to je bilo veče predivnog prijateljstva i druženja. Dobra muzika i vibracije se još uvek osećaju po gradu. Svi pričaju o Invaziji i traže još! Do sledeće, koja će biti ubrzo, čujemo se...
I za sam kraj koju reč zahvalnosti posebnim ljudima koji su bili tu. Milan i Nenad, ljudi veliki prijatelji bez kojih ovo ne bi bilo moguće. Saborci Jugoslav i Sale, koji su više od dva meseca trpeli moju paniku i konstantna pitanja. Milošu Stamenkoviću, vlasniku portala Šok Terapija, koji se iz Leskovca zaputio da podrži scenu. Mikici i Ivani, koji su bili tu da šire Invaziju, Ediju čoveku mašini...znaće on zašto! Stefanu Sihu posebna zahvalnost, što je svojim fotografijama ovekovečio festival. Milošu i Milici sto su preko Rockomotiva-e i Bulevara Umetnosti podržali i najavljivali festival, svim bendovima koji su bili tu i čitavoj publici, jedno veliko HVALA! Posebna zahvalnost mojim roditeljima i sestri, jer samo oni znaju zašto! Živeli i svako dobro!
 








 

Нема коментара:

Постави коментар