Olja Wagner (G. / LSV)
Kada scena ima doajena, koji živi i radi za nju, onda ona treba da se raduje, kao i mi podrzavaoci te iste scene. Jedan od takvih današnjih heroja je i Olja Wagner, član bendova G. i Language.Sex.Violence, multiinstrumentalista iz Niša, koji živi i radi za muziku. Uz kafu prozborili smo koju reč sa njom...
1. Pozdrav, hvala ti na izdvojenom vremenu. Reci nam nešto o sebi?
Olja: Ja sam Olja Wagner, pevačica benda G. i basista benda Language.Sex.Violence iz Niša. Muzikom se bavim nešto više od dvadeset godina. Moj prvi bend iz devedesetih Wagner hat lang gehalten je jedan od značajnijih predstavnika novog „novog“ talasa iz ovog regiona. Sa ponosom mogu da kažem da je muzika koju smo tada stvarali još uvek aktuelna i izaziva interesovanje. U prilog tome govori i činjenica da je veliki broj ljudi nestrpljiv da re-izdamo naš tada snimljeni materijal, koji ovih dana kreće put Pariza, u studio Furuna Ivana Jelenkovića, na mastering i sređivanje. U međuvremenu sam radila sa važnim niškim muzičarima na različitim projektima, da bi se pre nekoliko godina ponovo javila želja da imam nešto svoje.
2. Šta za tebe predstavlja muzika? Da li je to način života?
Olja: Da ne preteram ako kažem da je muzika za mene sve, rećiću da je barem način života. Imala sam jedan period u životu kada sam mislila da sam „prerasla“ sve to, ali kako sam rekla malopre, kao crv, želja za stvaranjem i stejdžom je grickala negde unutar mene i našla put napolje. Svakakve poslove sam radila u životu i nikada se nisam osećala kao da tu pripadam. Muzika je nešto u čemu se osećam najbolje i mislim da to najbolje radim. Taj spoj umetničkog i ega u meni kaže da je to tako, jer me nikada niko nije pohvalio nešto posebno kad sam napisala neki izveštaj ili popunila tabelu. Kad stvaram muziku onda je to sasvim druga priča. Publika prepozna tu emociju koju želim da prenesem i onda mene to ispunjava dobrom, lepom i pozitivnom energijom.
3. Osvrt na našu scenu?
Olja: Naša scena je zaista raznovrsna. U svakom žanru ima odličnih bendova. Pošto sam dosta u kontaktu sa kolegama iz regiona, svako malo ispliva neki sjajan bend ili autor. To je što se kreativnosti tiče, mislim da ona ne manjka.
Ono što je problem bendovima sada je drugačiji odnos publike i medija, kao i institucija u smislu onih koji treba da podržavaju razvoj umetnosti. Ovde govorim ne samo o muzici, već i svim autorima stripa, piscima, slikarima i vajarima, režiserima, dramaturzima.. Tranzicija je prisutna i u umetnosti, sa zvaničnih medija smo prešli na internet, a to je jedan okean informacija. Nema više podrške institucija, prepušteni smo sami sebi i svojim idejama. Publika je prezasićena mas-produkcijom, teško je u tom okeanu isplivati na površinu i izboriti se za svoje mesto. Treba mnogo da se radi na tome, mnogo vremena i truda je potrebno dati. Rezulatati se vide kod onih koji izdrže i istrajni su. Ali mnogi izgube strpljenje i odustaju. Ili imaju nerealna očekivanja pa odustanu zbog toga. S druge strane je internet dosta olakšao u povezivanju sa ljudima širom sveta. Samo treba da se traži ono što te interesuje i pronaćićeš. Evo primer, kako smo se ti i ja upoznali. Živimo na 200 kilometara jedno od drugog, a spojio nas je Italijan, kome se dopala moja muzika i preporučio mi je tvoj webzin i ovo što radiš.
Ono što je problem bendovima sada je drugačiji odnos publike i medija, kao i institucija u smislu onih koji treba da podržavaju razvoj umetnosti. Ovde govorim ne samo o muzici, već i svim autorima stripa, piscima, slikarima i vajarima, režiserima, dramaturzima.. Tranzicija je prisutna i u umetnosti, sa zvaničnih medija smo prešli na internet, a to je jedan okean informacija. Nema više podrške institucija, prepušteni smo sami sebi i svojim idejama. Publika je prezasićena mas-produkcijom, teško je u tom okeanu isplivati na površinu i izboriti se za svoje mesto. Treba mnogo da se radi na tome, mnogo vremena i truda je potrebno dati. Rezulatati se vide kod onih koji izdrže i istrajni su. Ali mnogi izgube strpljenje i odustaju. Ili imaju nerealna očekivanja pa odustanu zbog toga. S druge strane je internet dosta olakšao u povezivanju sa ljudima širom sveta. Samo treba da se traži ono što te interesuje i pronaćićeš. Evo primer, kako smo se ti i ja upoznali. Živimo na 200 kilometara jedno od drugog, a spojio nas je Italijan, kome se dopala moja muzika i preporučio mi je tvoj webzin i ovo što radiš.
4. „Sleep With Me“ je naziv novog EP-a, koji je G. prošle nedelje objavio. Kako si ti zadovoljna?
Olja: G. je bend koji je prošao kroz različite transformacije. Počeli smo neozbiljno, kao drugari smo se skupili da odsviramo jedan koncert za potrebe Festivala, pa nam se to dopalo i nastavili smo da radimo. Prvo smo radili covere poznatih pesama u Horror Electro pop fazonu (inače, ime žanra smo sami izmislili). Onda posle nekoliko kolaboracija na kompilacijama koje su radili naši prijatelji, uradili smo i prvu autorsku pesmu „Bikers Like Me“ takođe u elektro-pop maniru, ona se pojavila na prošlogodišnjoj kompilaciji Black Planet Records-a. Zaista je prošla dobro, pa sam odlučila da je dam nekim kolegama koji su uradili remikse i to smo objavili kao prvi EP. U međuvremenu sam želela da se vratim gitarskoj muzici, pa taj EP označava kraj moje elektro faze. Za sada.
„Sleep With Me“ je prvi gitarski EP kojim smo najavili ovaj preokret i mogu da kažem da sam prezadovoljna reakcijama iz celog regiona. Producent i snimatelj je bio Zlatko Petković (Katabazija, ZAA), na njemu su tri pesme i uskoro će dobiti i svoje tvrdo izdanje. Planovi su da na jesen snimimo još nešto i na proleće krenemo da taj materijal i sviramo uživo.
5. LSV, planovi za budućnost?
Olja: Language.Sex.Violence je neodvojivo vezan za G. Jer tri četvrtine benda čine isti ljudi, Šime, Mladen i ja. Ali sasvim druga priča. LSV je new wave bend, ekspresivan i neodoljiv. Peđini tekstovi su nešto što sami izgovarate svakog dana, ono što živimo. Zato je za kratko vreme dobio status kultnog. Puno smo svirali i sada je na redu snimanje albuma koji će se zvati „Posrnule himne“. I onda još koncerata. Jer je snaga ovog benda u živim nastupima.
6. Nastupate na Invaziji u Nišu i u Velikoj Plani. Kakva su tvoja očekivanja?
Olja: Pre svega očekujem odlične koncerte i druženje sa ljudima. U petak kao domaćini dočekujemo goste Invazije u Nišu u klubu Black Stage. Dolaze Patrias, Bethor i Chaosium i naši drugari Aria Aeterna iz Niša. Onda se sutradan selimo u Veliku Planu u DRUM, to je naš prvi nastup tamo i baš se radujem, jer sam videla da je prva Invazija prošla sjajno i da su ljudi željni dobrih koncerata. Tamo nastupamo sa Trigger, Kolaps, Nikad Čuo i Interbola, pored Chaosiuma i Bethora. Drago mi je da smo pozvani da budemo deo Invazije kao značajnog koncertnog karavana u regionu. Jedan od najboljih načina da se ono što radimo svi mi prezentuje na pravi način publici.
7. Kako vidiš rad domaćih portala u podršci Underground-u?
Olja: Portali i webzini su danas značajni deo scene. Da nije njih sve bi bilo mnogo teže za nas. S obzirom da nema zvaničnih medija koji prate rad nezavisnih izdavačkih kuća i malih bendova, oni su preuzeli tu ulogu. DIY je način kako sada muzika funkcioniše. Ali daleko od toga da su svi dobri. Rad većine portala se svodi na prosto pejstovanje najave za koncert ili album. Ili prepisivanje vesti sa svetskih sajtova. Na nekim portalima kad čitam izveštaj sa koncerta imam utisak da ga piše dete koje je V razred. Bez znanja o muzici i iskustva. Naravno, kapiram da niko nije profesionalni novinar i da rade volonterski uz pomoć štapa i kanapa. Ali opet, ako već preuzimaju ulogu koja je značajna u toj meri za scenu očekujem dozu ozbiljnosti. Mogu da izdvojim tvoj webzin, jer tu pročitam ozbiljnu recenziju albuma, kako domaćih tako i stranih. Izdvajam i Helly Cherry za koji i sama pišem jer pokriva dosta od underground kulture, preko muzike, stripa, filma. Upravo na HC ide serijal tekstova o Kunigunda festivalu u Velenju za koji nisam ni znala da postoji. I to je uloga o kojoj pričam, a koju portali treba da imaju.
7. I za kraj šta bi poručila čitaocima Celtic – Slavic Webzine Serbia?
Olja: Da dođu na Invaziju u Niš i Veliku Planu, da podrže scenu jer jedino tako ona može da postoji i da se razvija. Da ne budu lenji, da slušaju muziku i da čitaju, da istražuju. Da budu otvoreni za nove stvari. I da veruju svom unutrašnjem osećaju.
Нема коментара:
Постави коментар