Intervju: Daniel Tikvicki

Intervju: Daniel Tikvicki

Svi sedimo, okrenuti sami sebi u ovom rutavom korona vremenu. Ali jedna stvar ne miruje. To je Underground u kome uvek možete uživati. Ovih dana malo smo prozborili koju sa našim saborcem, magom, koji stoji iza Librarion Records & Fanzines, a to je Daniel Tikvicki.

1. Zdravo Daniele, kako živi Underground u doba Korone?

Daniel: Andergraund živi bez obzira na okolnosti dok postoje entuzijasti koji će da se rade i trude. Međutim, iako su svi možda bili iznenađeni odlukama države, čini mi se da smo svi ostali zatečeni i samim tim što pošta baš i nije funkcionisala, sve je stalo na trenutak. Od ove celokupne situacije, izolacije, društvenog otuđenja, očekujem da će se ljudi uželeti koncerata i produkata malih izdavača i da će to barem malo oživeti - ostaje da vidimo. 

2. Postao si u podzemnim vodama poznat po svom Librarion-u, koji je od fanzina prerastao u izdavačku kuću, ne malog kvaliteta, možemo slobodno reći. Šta nam o tome možeš reći? Kada i kako je sve počelo? 

Daniel: Hvala ti na lepim rečima, mada, ja sam uvek bio skroman čovek. Malo ću da skratim istorijat, jer je više faktora uticalo na sam koncept. Sve je počelo kao zamisao još 2012. godine, kada sam počeo da se zasićujem literarnim konkursima i produkcijom koja je obećavali presipavanje iz šupljeg u prazno, umesto afirmacije književnog stvaralaštva. Fanzin Librarion, a potom i istoimena izdavačka kuća, bez nekih većih pretenzija je potekao 2014. godine i smatram da sam barem sebi dokazao da mi sav taj ostareli, akademski opterećen svet pesnika i pesnikinja (čast izuzecima) nije potreban da se izrazim i da ću uvek imati svežije i isplativije ideje, na koncu svega. Ne znam koliko je pesnika i grafičara/kolažista, bendova i projekata prodefilovalo mojom etiketom, ali posle 8 brojeva Librariona, 27 brojeva metal fanzina Nekrst (sa omladincem Andrejem Romićem, mojim sugrađaninom), još nekolicinu literarno-vizuelnih projekata i preko 50 albuma, mislim da sam u izvesnom smislu postigao to da imam poznanstva na sve strane u regionu, nekolicinu dobrih drugara koju sam imao čast da upoznam koji se bave istim stvarima kao i ja, dospeo sam do kultnog ljubljanskog Radio Študenta - svakako očekujem da to bude i bolje nego što je sad i omladinu koja će nastaviti sve ovo.

3.  DIY izdavaštvo ima li svoju cenu?

Daniel: Sve ima svoju cenu, materijalnu i nematerijalnu, iako ja dajem prednost ovoj drugoj. Međutim, kompromis i nagon da se odustane od DIY / Uradi-sam principa me ne privlače, stoga je za mene lično to zona komfora, gde ne odgovaram ikome ili bilo čemu, bez ograničavanja i uslovljavanja. Do sada se niko nije usudio da me ubedi u suprotno, jer naposletku, DIY je samo nova verzija hobija, koja se (ponekad) može i naplatiti, sve dok postoji međusobni dogovor između izdavača i naručioca, da tako postavim stvari. 

4. Ti imaš i svoje muzičke projekte? Upoznaj naše čitaoce nešto više o tome?

Daniel: Imam dva za sad, doduše, neaktivna: bend Atär i moj synthnoise projekat Протонеурозис. Njihova budućnost je neizvesna, pre svega zbog nedostatka slobodnog vremena, ali o tom potom. Najviše bih voleo da reaktiviram bend, što ne zahteva mnogo stvari, ćale mi je bubnjar, prijatelj basista, žena ima pevačke sposobnosti - najveći problem sam ja, iz razloga što sam spori kompozitor. :)

5. Sa kim ti je bilo najlakše, a sa kim najteže za saradnju? 

Daniel: Sve dok neko poštuje moje vreme, strpljenje i ima razumevanja za rokove, koje uvek probijam, dotle saradnja i druženje mogu da teku neometano. Imao sam problema sa izvesnom osobom iz određenog benda, ali mu opraštam, jer je mlad, ne mogu ja da pratim taj tempo hiperprodukcije, niti želim. 

6. U današnje vreme, verujem da podrška porodice i najbližih znači puno, zar ne?

Daniel: Iako imam podršku u svemu što radim, malo sam se zaneo sa celim konceptom, jer sam smatrao da mogu da ispratim i dešavanja u undergroundu, odgovorim na njih, i da se bavim porodicom. Međutim, već duže vreme "kaskam" i sa jednim i sa drugim, stoga sam odlučio da se više posvetim deci i supruzi, naročito iz razloga što mi prvenac ima izvesne razvojne smetnje, oko kojih se borimo svakodnevno. O tome ne govorim nikad, ali sada osećam potrebu i nadam se da ovo neće niko shvatiti kao razlog za žaljenje, to je život, borba - porodica jeste najvažnija. 

7. Šta muzika predstavlja za tebe? Na koji način te definiše?

Daniel: Muzika, pored toga što je volim od detinjstva, kao granu umetnosti i životnu potrebu, ona me je bezbroj puta spasila od loših misli, ljudi i događaja, rame uz rame sa poezijom. Muzika me podseća na moju suprugu, koja takođe ima dara za istu. Kao recenzent sam imao priliku da se susretnem sa raznim bendovima, projektima, sa mnogo njih sarađujem, ali i utičem, nenamerno, kao neki alternativni "influenser". :)

8. E, sada hajde podrobnije objasni šta je to u muzičkom smislu te reči, „nojz“? 

Daniel: Noise je fizički gledano, nabacani skup frekvencija koji se očituje kao buka, šum koje čovek registruje kao neartikulisani, šišteći zvuk. Međutim, kao žanr pripada eksperimentalnoj i ambijentalnoj muzici. Uz nekoliko podžanrova, noise je beskompromisna muzika, koja ne trpi niti pati od trendova. Međusobno se nazivamo "nojzerima" od milošte, što bi rekli, ali svakako postoji međusobno poštovanje. Takođe, uvreženo mišljenje je da su nojzeri ograničeni samo na jedan ili dva mikrožanra, ali je istina da ljudi u nojz svetu koje sam imao prilike da upoznam imaju poprilično eklektički ukus, kakav imam i ja - sve dok mi pričinjava zadovoljstvo, žanr mi je apsolutno nebitan, bio mejnstrim ili teški andergraund. Ipak, urođeni hermetizam žanra ne dozvoljava praktični upliv bilo kog (neeksperimentalnog) žanra, ali je zato noise bitan deo rock/metal kulture (noise rock, noiseore, grindcore, noise black metal...).  

9. A, nešto o planovima za budućnost?

Daniel: Ne želim više išta pompezno da najavljujem, u skladu sa mogućnostima, radiću pritajeno i kada zaista imam vremena.
Poslednja dva izdanja koja sam uradio jesu projekti mojih drugara, koji cene moj rad ali i ja njihov, a oba albuma su samo za entuzijaste:

https://librarion.bandcamp.com/album/turbo-kitan-predstavlja-turbofolk-nije-mtav

https://librarion.bandcamp.com/album/quest-ce-quil-se-passe-ici-2020 

Librarion se neće nikada ugasiti, ali će trenutno preći u gerilu - kad izađe nešto, izašlo je, ukoliko izađe na portalima, izaćiće, fizičkih izdanja neće biti neko vreme. 

10. I na kraju, šta bi poručio našim čitaocima? 

Daniel: Smatram da u ovom trenutku bi trebalo svi da sačuvamo zdravu pamet i strpljivo sačekamo da se situacija na svim poljima poboljša. Čuvajte sebe i druge. Podržite umetničke napore malih izdavača, bendova, umetnika, bilo kupovinom, bilo menjažom - ne može da škodi.