Recenzija: At Radogost’s Gates – Reflection of a Lunar Eclipse in the Stained Mirror of Time

 

At Radogost’s Gates – Reflection of a Lunar Eclipse in the Stained Mirror of Time

progresive black-death

Nekoliko stvari me je privuklo ovom albumu.  Prva od njih je svakako činjenica da bend ima veoma interesantno ime, a i da je naslov albuma veoma zanimljiv.  Onda sam saznao da se radi o konceptnom albumu, što je takodje veoma zanimljiva činjenica, budući da se radi o albumu prvencu.   Sledeća činjenica koja me je još više zainteresovala jeste to što je srpski bend iz Novog Sada izdao album za američku izdavačku kuću Horror/Pain/Gore/Death Production, što je već samo po sebi uspeh za jedan bend sa naših prostora.

Ako ste pomislili da pred sobom imate recenziju još jednog albuma još jednog benda iz Srbije koji je uradjen po receptu „resavske (prepisivačke) škole, onda ste se grdno prevarili.  Već u prvoj pesmi, ARG odiše originalnošću koja je danas tako retka, jer se mnogi mladi bendovi utrkuju da zvuče kao ovaj ili onaj veliki bend.  Nikša Gospić, inače glavni idejni tvorac iza benda ARG očigledno zna gde želi da odvede svoj bend, i očigledno

zna put kojim će stići do konačnog odredišta.  Ono što je takodje zanimljivo u vezi sa ovim bendom je ideja koja stoji iza celog projekta – ovo je prvi album u trilogiji, i nakon što trilogija bude završena, bend će jednostavno prestati da radi, ili će raditi pod nekim drugim imenom.  Teme koje ovaj album veoma uspešno obradjuje jesu duhovnost, život, smrt i zemlje. 

Pesme su jednom rečju tako odradjene da svaka doprinosi aktivno sa svojim delom priče.  Debeli rifovi, bez obzira da li se radi o sporijim ili bržim deonicama, uspevaju da ispričaju priču koju album predstavlja slušaocima kroz tekstove koje je sam Nikša maestralno sastavio.  On je odsvirao i sve gitarske deonice osim solo deonica na „The Sound of Enduring Silence“, kao i sve bas deonice.  Iako su bubnjevi isprogramirani, to se ni u jednom trenutku ne primećuje niti smeta uhu.  Ovom prilikom i sve pohvale za cover-artwork na račun Tare Kerca, inače sina poznatog našeg crtača stripova Baneta Kerca, koji je odradio maestralan posao.  Cover-artwork inače prenosi celu priču koja se krije iza ovog albuma, i ovde je nećemo razlagati (to ćete dobiti u intervjuu).  Na albumu je deset odlično koncipiranih numera, tako da nema tu ni trenutka mesta za dosadnjikavost, a kamoli dosatu.  Nikšini vokali, verni žanrovskom opisu, uklapaju se u muziku koja je produkcijksi odradjena malo sirovije, tako da pravi izuzetno mračnu atmosferu još mračnijom.  Od ovog recepta odskaču samo dve pesme, „The Sound of Enduring Silence“ (koja je jedina sa clean vokalom (doprinos Alena Hlebeka), i pesma izuzetno dugog naslova „Behold, my Boody Torn Apart by Carrion Birds... Shreded to Pieces, Carried Across the Earth, Now I Can Finally Call Myself Free“ (odmah se vidi očigledan uticaj benda Bal Sagoth poznatog upravo po konceptnim albumima, odličnoj muzici i dugim naslovima pesama).  Prosto je nemoguće izdvojiti najbolje pesme pošto se radi o konceptualnom albumu, gde je sve podredjeno konceptu i poruci.

Pred bendom At Radogost’s Gates je svakako odlična budućnost.  Sa ogromnom željom očekujemo nastavak priče.  Nikši svaka čast na hrabrosti, na muzičkom umeću i sposobnosti da svoje ideje pretoči u jedno potpuno kompletno vizuelno i zvučno uživanje koje ovaj album sigurno jeste.

10/10

Recenziju napisao: Igor Vlad Cepesh Živić