Intervju sa bendom Patrias (Srbija)

Patrias

Tragajući za novim autorskim bendovima na srpskoj rok sceni, došao sam u priliku da razgovaram sa momcima iz smederevskog hevi metal benda Patrias. To su Nemanja Plazinić - Roki, pevač, Darije Dejanović - Daki, gitarista, Nenad Đorđević - Šone, bubnjar, i Saša Đorđević - Edi, basista. Imao sam prilike da čujem deo pesama sa njihovog debitantskog albuma (po izlasku albuma slediće recenzija) i pokušaću da im omogućim da, kroz odgovore na nekoliko pitanja, predstave svoj bend i svoj rad.

1. Zbog čega naziv Patrias? Kako ste se okupili oko te ideje?

Edi: Grupa je osnovana oktobra 2005. godine, u Smederevu, gotovo slučajno. Moj brat Milan, gitarista, Šone i ja rešili smo da probamo da sviramo zajedno, sva trojica samouki i neiskusni, ali sa priličnom dozom entuzijazma. Na prvim probama svirali smo domaće i strane rok i metal hitove. To je dobro krenulo, pa smo se vrlo brzo uozbiljili i rešili da radimo autorsku muziku.

Šone: Na Edijev predlog, bendu smo dali ime Patria, što na latinskom znači otadžbina, domovina. Izabrali smo ovo latinsko ime jer se u čitavom svetu isto piše i čita, kratko je, zvučno, i ima veze sa našim prvim tekstovima i radnim naslovima naših pesama. Tokom godina, kroz bend je prošlo dosta ljudi, koji su ostavili manje ili više traga, ali postava nam nikada nije bila kompletna. Od 2010. do jeseni 2013. godine nastupila je pauza u radu benda, jer smo imali previše praznog hoda, na liniji fronta (smeh) ostali smo samo Edi i ja...

Daki: Krajem 2012. godine, spletom okolnosti, Šone i ja smo počeli da sviramo zajedno u jednom treš metal bendu čija su druga dva člana bila iz Beograda. Ta razdvojenost je prouzrokovala mnogo problema u organizaciji rada, priča se razvodnila i u leto prošle godine stigla do kraja. Tada smo nas dvojica odlučili da pozovemo Edija i da Patria ponovo počne da radi, pošto sam pre toga čuo njihove stare demo snimke i svidele su mi se te ideje i rifovi.

Šone: Od prve probe, koju smo održali 26. septembra 2013., sve je krenulo kao po loju! Prosto nismo mogli da verujemo kako funkcionišemo kao ekipa. Već posle mesec dana imali smo prvu svirku u Smederevu, svirali smo četiri naše pesme, instrumentalno, i odlično smo prošli kod ljudi koji su nas čuli. To nam je dalo dodatnu energiju. Već u novembru smo ušli u studio i... Evo nam albuma kroz par dana (smeh).

Roki: Ubrzo po početku snimanja i ja sam se priključio bendu. Pozvao me je naš zajednički prijatelj, Srđan Branković iz benda Alogia, koji je snimao i producirao album, i rekao da snima odličnu ekipu kojoj treba pevač. Došao sam u studio, dobio tekstove u ruke, preslušao muziku, Edi mi je izbrundao (smeh) kako otprilike idu linije pevanja, svidelo mi se sve to, ugurali su me u „gluvu sobu“ pred mikrofon i tako sam snimio vokale za prve četiri pesme. U januaru i februaru smo snimili ostale pesme, sa više priprema.

Edi: Odavno smo planirali da Roki bude pevač našeg benda, jer smo želeli da imamo pevača sa jasnim, razumljivim glasom i stilom pevanja. Ali, nikada nismo došli do faze da pevača uključimo u rad. Tako je ta ideja (čiji je prvi zagovornik bio Srđan, hvala mu na tome) čekala pravi trenutak. Dakle, Roki je došao u bend dok smo se još zvali Patria. Ubrzo, tokom snimanja albuma, videli smo da postoje bar još tri istoimena benda (u Brazilu, Španiji i Hrvatskoj), pa smo rešili da na ime dodamo slovo „s“, što znači Smederevo ili Srbija. Naše ime, prema tome, znači Patria Srbija. Mislim da smo uspeli da kompletiramo odgovor na prvo pitanje (smeh).

2. Muzički pravac koji vi svirate je hevi metal, za koji nije neobično da se prepliće sa tekstovima koji imaju istorijsku tematiku, što je i kod vas slučaj u nekim pesmama. Kako je došlo do toga, šta je uticalo na to?

Edi: Volimo istoriju i te pesme su rezultat želje da na svoj način pokušamo da opišemo neke događaje iz burne srpske prošlosti, nekako drugačije od načina na koji su ih drugi opisivali. Ali, iako govore o srpskoj istoriji, ti tekstovi su napisani tako da budu univerzalni, da mogu da se odnose na svaki narod koji ih razume. Mislim da u njima svako može da se pronađe, ako ga interesuje ta tematika. A što se tiče pesme „Jugosloveni“, tu je sve jasno iz naslova (smeh). No, da ipak napomenem, to nije jugonostalgičarska pesma, već pesma prekora.

3. Složićete se sa mnom da muzička scena u Srbiji, nažalost, nije na zavidnom nivou, bar kad je u pitanju rok muzika. Koliko se od hevi metal benda u Srbiji može očekivati?

Roki: Još gore, rok scena je u lošem stanju i tamo gde ima mnogo dublje korene nego što je to u Srbiji slučaj. Imamo dosta kontakata sa muzičarima iz Evrope i Amerike, i tamo je teško. Što se nas tiče, dajemo sve od sebe da zvučimo dobro, iskreni smo u tome što radimo i to nam je najvažnije. Nadamo se da ljudi to prepoznaju. Nemamo velika očekivanja, mi smo mlad i nepoznat bend, u čitavom svetu, pa i kod nas, i dalje su zvezde bendovi iz 70-tih i 80-tih godina prošlog veka, svesni smo da nema mnogo mesta za nove snage.

Šone: Naše je da sviramo najbolje što znamo, očekujemo da će naša muzika naći put do ljudi kojima će se svideti. Širok je spektar medija na kojima bend može da se predstavi na razne načine, pokušaćemo da ih što bolje iskoristimo.

4. Patrias uskoro izdaje svoj debi - album „Put“ za „Miner Records“. Kakva su vaša očekivanja? Možete li nešto da nam nagovestite o albumu?

Daki: „Put“ sadrži osam pesama, tekstovi su raznoliki, svirka je čvrsta i puna, lako se pamti. Pokušali smo, i čini nam se uspeli, da stvorimo svoj jedinstven zvuk, što nije nimalo lako, s obzirom na hiljade bendova i ko zna koliko odsviranih pesama. Nismo ničija kopija i na to smo ponosni. Aranžmani su zanimljivi, nismo robovali klišeima, potrebno je pažljivo slušanje da se prepoznaju sve finese i promene rifova, ritmova...

5. Vaša muzika obiluje nabijenom energijom i tvrdim tekstovima. Koliko svaki član benda ponaosob doprinosi tome?

Edi: Tekstovi su ozbiljni, neki kažu i mračni, ali i sam život je takav. Uglavnom su moje delo, želeo sam da kroz njih pošaljemo ljudima koji nas slušaju neku poruku, da izrazimo naše stavove o raznim životnim pitanjima. Muzika nije ni jednostavna ni komplikovana, nije ni previše agresivna, vokal je razumljiv, smatram da mogu da nas slušaju i oni koji baš nisu metal fanovi. U praksi se to za sada i pokazuje.

Daki: Naše kompozicije su zanimljiv spoj Edijevog i mog senzibiliteta, nas dvojica imamo sličnosti i razlike i pesme su pretežno kombinacija naših ideja, samo jedna kompozicija je potpuno moje delo. Aranžirali smo ih svi zajedno, radili na detaljima, svi smo ugradili deo sebe u svaku pesmu, dali svoj doprinos, imamo odličnu hemiju, odlično se razumemo, zadovoljstvo nam je što stvaramo muziku zajedno.

Roki: U bendu smo svi ravnopravni, dogovaramo se o svemu, svako zna svoje mesto u ovoj mašini.

Šone: Edi i ja smo tu da postavimo temelj kao ritam sekcija, a Roki i Daki izvode filigranske radove (smeh).

6. Gde će moći da se nabavi vaš album?

Edi: Distrubucija albuma je deo za koji se pita izdavač. Trebalo bi da album izađe u narednih mesec dana, tada će se tačno znati svi detalji oko distribucije, cene itd. U svakom slučaju, oni koji budu želeli lako će moći da dođu do svog primerka „Puta“.

7. Kakvi su planovi benda za budućnost? Možda neki nastup u inostranstvu?

Šone: Od prvih dana tvrdimo da smo amaterski bend sa profesionalnim pristupom. Tako smo radili, tako nastavljamo da radimo. Što se tiče svirki, naša publika je u Srbiji i eventualno u zemljama bivše SFRJ, zbog jezika. Videćemo. Svakako, uživo odlično zvučimo.

Daki: Pripreme za snimanje drugog albuma su u toku još od završetka snimanja prvog. Mogu da kažem da je u ovom trenutku gotova polovina pesama za taj drugi album, i to je jedna od stvari na kojima je težište našeg rada u narednom periodu. Trebalo bi da uradimo i neki spot uskoro.

Roki: Nadamo se da će biti što više koncerata, želimo da se što bolje predstavimo, da nas što više ljudi čuje i vidi na sceni, jer imamo šta da pokažemo. Sem toga, pesme nam se već vrte po radio stanicama u zemlji i inostranstvu, nastavićemo da ih promovišemo.

Edi: Imamo dosta kontakata sa radio stanicama, sajtovima, promoterima i bendovima u Americi, reakcije ljudi preko okeana koji su čuli naše pesme su odlične, naročito ako se uzme u obzir da ne razumeju ni reč. Tamo bismo mogli da sviramo već koliko sutra, ali za tako nešto je potrebno da bend ima čitav tim sponzora, možda i podršku države, a do toga je danas teško doći. No, mi smo tek izašli na put (smeh), strpljivi smo.